veterinarska ambulanta
Beograd, Vidikovački venac 73Z
011/770-90-96;063/103-54-69;
064/555-13-54
e-mail: office@petland.rs
ponedeljak - petak:
9 - 19h
subota:
10 - 14h
nedelja:
10 - 12h
Toksoplazmoza je oboljenje koje kod ljudi može da bude veoma ozbiljno. Toksoplazma može da se prenese sa trudnice na fetus i da izazove abortus ili kongenitalne anomalije. Takođe može da izazove ozbiljno oboljenje kod osoba sa suprimiranim imunim sistemom (osobe koje su na hemioterapiji ili koje su inficirane HIV-om)
Mačke su jedini pravi domaćini i jedini mesojedi kod kojih se ovaj parazit izbacuje iz organizma putem fecesa. Kod mačaka, zreli oblici Toksoplazme, parazitiraju u crevima i oociste se izbacuju u spoljašnju sredinu putem fecesa. Izbačene oociste postaju infektivne nakon jednog do pet dana. Mačke izbacuju oociste nekoliko nedelja nakon infekcije. Oociste mogu da prežive u prirodi nekoliko godine i otporne su na većinu dezinfekcionih sredstava.
Kada Infektivne oociste pojedu prelazni domaćini (kao što su glodari, ptice, psi ili ljudi), one iz creva migriraju do mišića i mozga. Ukoliko mačka pojede prelaznog domaćina (ili deo neke veće životinje npr. praseta), parazit se oslobađa u njenim crevima i životni ciklus parazita se ponavlja.
Kod svakog toplokrvnog domaćina, toksoplazma može da se prenese preko placente na plod ili putem mleka.
Glavni izvori infekcije za mačke su sirovo meso (pre svega svinjetina), zaraženi ulov ili kada su još mačići, majčino mleko. Ljudi, psi i ostali sisari se uglavnom inficiraju putem sirovog mesa, nekuvanog mleka i slučajnim unošenjem mačijeg fekalnog materijala putem neopranih ruku ili hrane.
T.gondii može da izazove oboljenje kod pasa i mačaka, mada češće kod mačaka. Simptomi toksoplazmoze su nespecifični: povišena temperatura, gubitak apetita, depresija. Ostali znaci zavise od toga da li je u pitanju akutan ili hroničan tok bolesti i od mesta boravka parazita u telu. Ako je u oku, izaziva zapaljenje; u plućima pneumoniju; u srcu aritmiju; u digestivnom traktu povraćanje, dijareju, abdominalni bol i žuticu; u nervnom sistemu, neurološke napade, poremećaj nervne funkcije, paralizu…
Mačići mogu da se rode mrtvi ili bolesni.
Kod životinja, kao i kod ljudi, bolest se češće javlja kod onih koje imaju suprimiran imunološki sistem. Tako će mačke koje su inficirane FeLV, FIV ili FIP virusom biti podložnije nastanku ovog oboljenja. Kod pasa je to slučaj sa štenećakom.
Najbolji metod za postavljanje dijagnoze je analizom krvi. Pronalaženje oocisti u fecesu je nepouzdano, zato što oociste T.gondii podsećaju na oociste mnogih drugih parazita. Pored toga, mačke izbacuju oociste svega 2 do 3 nedelje nakon infekcije a kada počnu da pokazuju znake bolesti, često više ne izbacuju ciste.
Životinjama ne treba davati sirovo meso i kosti i ne treba im dozvoliti da preturaju po đubretu. Mačke koje slobodno izlaze napolje mogu da se inficiraju putem zaražene lovine, miševa ili ptica. U tom slučaju je najbolje ne puštati mačke napolje.
Feces iz posuda sa posipom treba svakodnevno uklanjati. Posude za posip treba redovno čistiti toplom vodom. Psima ne treba dozvoliti da prilaze posudama sa posipom.
Prema istraživanjima koja su rađena u Americi, veća je verovatnoća da će se ljudi inficirati toksoplazmom putem sirovog mesa nego putem mačijeg fecesa. Kod nas nije u toj meri zastupljen običaj da se jede sirovo ili polusirovo meso, ali ljudi mogu da se inficiraju i konzumiranjem neopranog voća i povrća.
Malo je verovatno da ćete se zaraziti ako mazite mačku. Oociste se ne zadržavaju na krznu mačaka kao što je slučaj sa nekim drugim crevnim parazitima. Mačke se redovno čiste tj. ližu i na taj način odrstranjuju sve ciste koje su mogle eventualno da se nađu na njihovom krznu i to pre nego što one postanu infektivne.
Takođe je malo verovatno da možete da se zarazite ukoliko vas mačka ugrize ili ogrebe.
Koliko god da zvuči čudno, bolje je da je mačka pozitivna na toksoplazmu nego da je negativna.
Ukoliko je testiranjem utvrđeno da je vaša mačka pozitivna na toksoplazmu to znači da je ona stvorila jak imunitet na T.gondii koji je štiti najmanje godinu dana. Ukoliko i dođe ponovno u kontak sa T.gondii, šansa da se ponovo inficira i da izlučuje oociste fecesom je izuzetno mala. Više od pola inficiranih mačaka stvore imunitet koji ih štiti od ponovne infekcije i do 6 godina.
Mačke čiji su testovi na toskoplazmu negativni, nemaju nikakav imunitet ni otpornost prema T.gondii i kada dođu u kontakt sa ovim parazitom, inficiraće se i izbacivaće oociste koje će predstavljati izvor zaraze za ljude i druge životinje.
Svaka trudna žena kao i ona koja planira da zatrudni mora da se konsultuje sa svojim doktorom da li treba da se testira na toksoplazmu.
Ukoliko vlasnik psa, ili mačke izgubi pasoš za pse i mačke, potrebno je izdati nov. Uprava za veterinu je uvela […]
Pročitaj više...
Zakonska obaveza za sve vlasnike pasa i mačaka je da se prilikom prve vakcinacija životinje obeleže mikročipom i izda im […]
Pročitaj više...