Alergije kod pasa i mačaka

Alergije kod pasa i mačaka su sve češća pojava. Naši ljubimci, isto kao i mi, mogu da budu alergični na najrazličitije stvari (polen, prašinu, hranu…). Alergije kod pasa i mačaka se najčešće manifestuju promenama na koži. Neki od simptoma mogu biti:

Očekivali bismo da ukoliko je pas alergičan na nešto što udahne kao što je npr. polen trava, počne da mu curi nos; ako je alergičan na nešto što pojede, da će povraćati; ako je alergičan na ujed insekta da će nastati otok na mestu ujeda. Međutim, u realnosti, pas će veoma retko imati neke od gore navedenih simptoma. Umesto toga, kod psa će se kao reakcija na bilo koji alergen u većini slučajeva pojaviti svrab čitavog tela (blago do jako izražen) i ponekad hronična upala uveta.

Pored toga, alergični psi, često grickaju svoje šape sve dok ne postanu iziritirane i crvene. Mogu i da trljaju lice o pod ili kauč kao i da češu bokove ili stomak. Žlezde u uvetu kao odgovor na alergiju počinju pojačano da stvaraju cerumen koji je odlična podloga za razvoj bakterija i gljivica i tako nastaju infekcije ušiju.

Oštećenja koja se javljaju na koži alergičnih pasa su posledica konstantnog češanja i grickanja. Može da se javi i gubitak dlake u vidu pečata po telu a mogu da budu zahvaćene i veće površine. Koža može da bude suva, zacrvenjena, perutava ili masna, zavisno od psa. Česte su i sekundarne bakterijske infekcije kože koje se lako razvijaju na mestima oštećenja kože.

Kod pasa i mačaka alergije obično nastaju između prve i treće godine starosti. Nekada se dešava da se sa godinama povećava broj stvari na koje je životinja alergična. Alergije su obično prouzrokovane inhalacionim alergenima i sezonskog su karaktera (barem u početku).

Pas može da bude alergičan na polen neke biljke koji se javlja samo određenog meseca u godini ali može i da bude alergičan na kućne grinje koje se nalaze u njegovom okruženju tokom cele godine.

Definitivno postavljanje dijagnoze na šta je pas alergičan može da se obavi na dva načina:

1. Alergijskim testovima (na koži ili iz krvi)
2. Eliminacijom jednog po jednog alergena iz okruženja psa dok se ne izgube simptomi alergije.

Prvi način je daleko pouzdaniji i zahteva mnogo manje vremena. Kada se otkrije na šta je životinja alergična, može da se pristupi terapiji.